logo3

''БОРЦИ ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ – ЈУГОСЛОВЕНСКА ВОЈСКА У ОТАЏБИНИ (ЈВуО)    СЕЛО РОВЦА КОД БЕРАНА (1941-1945.)''

''БОРЦИ ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ – ЈУГОСЛОВЕНСКА ВОЈСКА У ОТАЏБИНИ (ЈВуО)    СЕЛО РОВЦА КОД БЕРАНА (1941-1945.)''

  1. ВУЛЕВИЋ ВУКАШИНОВ ВУКА, земљорадник, убијен од стране комуниста у близини Мојковца 1942. године.
  2. ВУЛЕВИЋ ВУКАШИНОВ ВУКАЈЛО, земљорадник, припадник ЈВО од оснивања

Организације 1941. до краја 1944. године када се предаје комунистима у Ровцима. Живео, умро и сахрањен у Ровцима као узоран домаћин.

  1. ВУЛЕВИЋ ЂОЛЕВ ВОЈИН, земљорадник, припадник четничког покрета до 1944.

Године. Учествовао у многим акцијам апротив комуниста и окупатора и био изузетно храбар борац. Трагично страдао од грома у Ровцима после рата. 

  1. ВУЛЕВИЋ ЂОЛЕВ НОВИЦА, службеник, учествовао је у бици на Пљевља, дец.

1941. године, где су партизанске снаге претрпеле тежак пораз. Четничком покрету припадао од 1942. до краја 1944. године. Био је водник Ровачке четничке чете. Крајем 1944. приступа комунистичком покрету. После рата радио је у суду у Беранама. Живео је у Д. Лугама, умро и сахрањен у Ровцима 1986.г.

       5. ДАШИЋ НИКОЛИН РАДЕ, земљорадник. Припадао је четничком покрету од окупације 1941. до маја 1943. када је  заробљен од стране немачког окупатора и интерниран у Немачку. У Ровца се вратио 1945. године и приступио КПЈ. Умро  је у Ровцима осамдесетих година прошлог века.

  1. ДАШИЋ НИКОЛИН МИЛОРАД, земљорадник, припадао четницима до краја 1943. и имао је чин водника. Од 1944. приступио је комунистима  и био је партијски руководилац. Умро је у Ровцима у дубокој старости.
  2. ДАШИЋ ПАНТОВ СВЕТИСЛАВ, земљорадник, припадао четничком покрету до 1944. године. После рата није припадао комунистима. Био је богат домаћин па је био као такав на удару комунистичких власти и конфисковали му имовину. Умро је и сахрањен у Ровцима.
  3. ДАШИЋ МИЛОЊИН АПОСТОЛ, земљорадник, припадао четничком покрету до 1944. године.Умро у Ровцима после рата.
  4. ДАШИЋ ВУКСАНОВ ВУКАДИН, поднаредник, припадник сталног састава ЈВуО. Био је у пратећој чети Павла Ђуришића. Погинуо од стране комуниста на Зиданом мосту маја 1945. године. Посмртно је одликован од Петра другог Карађаорђевића.
  5. ДАШИЋ КОСТОВ КОНСТАНТИН- КУЈО, земљорадник. Посмртно одликован за писказану храброст против окупатора и комуниста. Погинуо у борби против комуниста 12. маја 1942. године у ослобађању Мојковца.
  6. ДАШИЋ ВУКСАНОВ ВУЧКО, службеник. Припадао четничком покрету до краја рата, када се предао комунистима заједно са Мирком Томовићем. Вучко и Мирко су се крили од комунистичких потера до краја рата у земуници у близини куће Мирка Томовића. Није припадао комунистима. Остао је до краја живота частан и поштен човек и антикомуниста. Умро у Д. Лугама, сахрањен у Ровцима 2000. године.
  7. ДЕВИЋ ВУКОТИН ВУКА, припадник ЈВ у О од 1941. Заробљен од фашистичког немачког окупатора у Колашину маја 1943. године. Живео у емиграцији у Америци и тамо умро. Никада није смео да дође у Отаџбину , јер су му комунисти забранили повратак.
  8. ДЕВИЋ  НОВИЦЕ ЉУБО, био је учитељ у Ровцима и официр у резерви. Био је командир ровачке четничке чете Доњоржаничког одреда. У борби код Мојковца био је рањен, комунисти су га заробили и стрељали почетком маја 1944. године.
  9. ДЕВИЋ РИСТОВ АПОСТОЛ, земљорадник. При крају рата приступио комунистима. Умро после рата у Ровцима.
  10. ДЕВИЋ РИСТОВ РАТКО, припадник регуларне краљеве војске. Заробљен од не-мачког окупатора 1943. Одведен у заробљеништво у Немачку и остао тамо да живи где је и умро.
  11. ЂОРЂЕВИЂ МИЈАИЛОВ МИЛИЋ, припадник регуларне краљеве војске. Погинуо у одступници крајем маја 1945. године. у Словенији.
  12. ИВОВИЋ ЈОВАНОВ НИКОЛА, припадник регуларне краљеве војске. Заробљен од Немаца у Колашину и одведен у заробљеништво у Немачку, где је и умро. Био је храбар борац као и његови преци.
  13. ИВОВИЋ ЂУКАНОВ МИЛО, припадао је четницима и повремено учествовао у њиховим акцијама против фашиста и комуниста. Учесник је оба Балканска и Првог светског рата. Носилац је више ратних одликовања. Убијен је на кућном прагу од Арнаута из Ругове 23. октобра 1943. године.1.
  14. ИВОВИЋ МИЉАНОВ МИЛОВАН, учитељ. Подржавао је и био симпатизер четни-чког покрета. Побегао је од Шиптара из Пећи, где је и живео пре Другог  светског рата.2. После рата враћа се на Космет где је и умро. Није приступао комунистима, јер је био слободоуман и угледан човек.
  15. КИКОВИЋ ВУКАЈЛОВ ВЕЉКО, добровољац у четничком покрету од 17 година. На силу мобилисан у партизане одакле бежи. Поново га хватају и стрељају на Ријеци Марсенића  у мају 1944. године заједно са Киковић Мирковим Пантом, Томовић Милошем и његовим сином Владимиром и осталим родољубима из Шекулара.( овај догађај је детаљно описан у књизи ''Историјске стазе Шекулара'' Б. Шарића).

   КИКОВИЋ ЈОВОВ АЛЕКСАНДАР-ЛЕКО, до краја 1944. био је у четницима. После рата није припадао КПЈ. Био је омиљен код народа.

  1. КИКОВИЋ ВУКАЈЛОВ БАТРИЋ, студент. Пре рата био је симпатизер КПЈ. Када је увидео намере комуниста, напустио их је и приступио борцима за  Краља и Отаџбину. Заробљен од Немаца у Колашину маја 1943. и одведен у заробљеништво у Немачку. Живи у Хановеру-Немачка.
  2. КИКОВИЋ МИРКОВ ПАНТО, финанс. Припадао четницима. Био је одборник Народноослободилачког одбора у Ровцима као угледан домаћин. Замерио се комунистима, јер није хтео да без поговора извршава њихове директиве. Стрељали су га на Р. Марсенића заједно са групом родољуба из Шекулара и Роваца.
  3. КИКОВИЋ МИТРОВ МИЛО, финанс, благајник у штабу Павла Ђуришића. Заро-бљен је од стране немачког окупатора и одведен у заробљеништво у Немачку за-једно са својим командантом Павлом Ђуришићем маја 1943. године. Пошто му није био дозвољен повратак у Отаџбину остао је да тамо живи као веома угледна личност. До краја свог живота остао је заклети антикомуниста и Србин. Умро је маја 2003. године у Хановеру.
  4. КИКОВИЋ МИТРОВ МИЛИЈА, финанс. Био је у пратећој чети Павла Ђуришића. У акцијама против фашиста и комуниста био је немилосрдан борац. Заробљен у Колашину од Немаца и одведен у Заробљеништво маја 1943. године. Забрањен му је повратак у Отаџбину. Није могао ни да посети оца Митра, који је био шиканиран од комуниста на челу са Батрићем Коматином из Д. Ржанице. Митру су одузета, после рата као и многим родољубима, сва грађанска права. Умро је  у Немачкој осамдесетих година прошлог века.
  5. КИКОВИЋ БОЖИНИН ДАНИЛО, земљорадник. Припадао је четничком покрету до новембра 1944. године када приступа партизанима где бива и рањен. Остао је веран Српству, Краљу и Отаџбини. Живи у Ровцима код Берана.
  6. КИКОВИЋ МИЛОШЕВ МАРКО, официр црногорске војске. Учесник Балканских и Првог светског рата. Био је веран краљу Николи Петровићу и прикључио се његовој војсци из заробљеништва  у Нађмеђеру у Гаети у Италији где је остао до смрти краља Николе 1921. када се враћа у Отаџбину. Помилован је општом аболицијом краља Александра Карађорђевића. Живео је до почетка Другог светског рата у Ровцима.  Био је симпатизер и идеолог четничког покрета у Беранском срезу. Умро је у Ровцима после рата и није приступао КПЈ.
  7. КИКОВИЋ МИЛОШЕВ МИРАШ, земљорадник. Припадник четничког покрета. Учествовао повремено у њиховим акцијама. После рата комунисти су га прогањали и одузимали му имовину. Био је угледан домаћин и марљив радник. Умро је у Ровцима 1980. где је и сахрањен.
  8. КИКОВИЋ ЈЕВРЕМОВ САВО, земљорадник. У четницима је био до 1944. године. Потом приступа комунистима и био је члан НОО у Ровцима, а дуго година после рата председник села и одборник у Општини Беране. Својим радом много је допри-нео да се боље живи на селу. Умро је у Ровцима 1994. године.
  9. МИЛУНОВИЋ БЕЛКОВ АРСО, поднаредник. Стрељан је од стране комуниста на Зиданом мосту 1945. године.
  10. МИЛУНОВИЋ РАДОЈКОВ МИРКО, Заробили га немачки фашисти у Колашину маја 1943. године и интерниран у Немачку. Пошто му је забрањен повратак У Отаџбину тамо је остао и да живи. Умро је шездесетих година прошлог века.
  11. МИЛУНОВИЋ  РАДИСАВОВ  МИЛИЈА, Заробљен од Немаца маја 1943. у Колашину. Интерниран у Немачки заробљенички логор одакле се враћа 1945. у Отаџбину. Био је судија окружног суда у Пожаревцу после рата.
  12. НЕДОВИЋ СТЕФАНОВ НИКА, земљорадник . Погинуо у борби против комуниста у околини Берана септембра 1944. Храбар четнички борац. Његови посмртни остаци су пренесени у Ровца где су сахрањени на месном гробљу 1944. године.
  13. НЕДОВИЋ СТЕФАНОВ РАДОСАВ, земљорадник. Живео пре рата на Космету одакле бежи од шиптарског зулума 1941. године. Прикључује се четницима и бива заробљен од Немаца маја 1943. године у Колашину. Из заробљеништва се враћа у Отаџбину. Умро и сахрањен на Космету.
  14. НЕДОВИЋ СТЕФАНОВ НОВО, земљорадник. Пре рата живео  на Космету. Бежи од шиптарског зулума у родно место и приступа борцима за краља и Отаџбину. После рата враћа се поново на Космет где је и живео.
  15. МИЛОШЕВИШЋ ПЕРИШИН МИЉАН, земљорадник. Стрељан у Словенији 1945. године од стране комуниста.
  16. МИЛОШЕВИЋ ПЕРИШИН МИЛИВОЈЕ, земљорадник. Погинуо у борби против комуниста код Пријепоља 1944. године.
  17. РАДОШЕВИЋ БОЖИНИН БРАНКО, Заробљен у Колашину и Интерниран у заро-бљенички логор у Немачкој. Вратио се из заробљеништва и трагично страдао у Беранама 1946. године.
  18. РАДОШЕВИЋ САВОВ ТОМИЦА,  водник ровачке чете. Комунистима приступа 1944. године. Био је члан НОО у Ровцима. Умро је после рата.
  19. РАДОШЕВИЋ ИЛИЈИН ВУК-ВУЛЕ, био у четницима до краја 1944, године , када приступа партизанима. Живи у Ровцима. Узорни је домаћин. Остао је веран идеа-лима из рата Српству и Отаџбини.
  20. РАДОШЕВИЋ СТАНИШИН МИРКО, припадник Лимских четничких одреда  Пав-ла Ђуришића, Заробљен од стране Немаца у Колашину маја 1943. године и интерниран у Немачку. Забрањен му је повратак у Отаџбину остаје да живи у Немачкој где и умире.
  21. ТОМОВИЋ НОВАКОВ МИЛИСАВ, жандарм. Борац у одреду Павла Ђуришића. Погинуо је у борби против комуниста на Црквинама код Колашина почетком 1942. године. Одликован је златном медаљом за храброст и војничке врлине.
  22. ТОМОВИЋ ЗАРИЈИН НОВАК, командир ровачке чете Доњоржаничког четничког одреда ЈВу О. Био је храбар командир и стратег. Заробљен је од комуниста и  селу Трешњево код Андријевице осуђен је на смрт. Побегао је са стрелишта. После рата није припадао комунистима. Живео, умро и сахрањен у Ровцима.
  23. ТОМОВИЋ НОВАКОВ МИЛО, земљорадник. Припадао јединици Павла Ђуришића до краја 1944. године, потом приступа партизанима. Остао је веран идеалима за које се борио у рату, Српству, Краљу, Дражи и Отаџбини. Угледан домаћин . Живи у Ровцима.
  24. ТОМОВИЋ НОВАКОВ РАДОСАВ, припадао четницима до 1944. године, када је приступио партизанима. Живео, умро и сахрањен у Ровцима.
  25. ТОМОВИЋ НОВАКОВ МИЛУН, припадник четничког покрета до 1944. године. Приступио партизанима. Живи у Беранама.
  26. ТОМОВИЋ НОВАКОВ СВЕТИСЛАВ-ЗЕКО, припадао је четничком покрету Павла Ђуришића. Стрељан од комуниста у Словенији 1945. године.
  27. ТОМОВИЋ МИЛУТИНОВ АНТО, професор. Политички је пропагирао четнички покрет. Емигрирао је у Канаду крајем 1944. године, где је и умро.
  1. ТОМОВИЋ МИНИН БРАНКО, четнички борац. Интерниран из Колашина маја1943. године у немачко заробљеништво одакле се враћа у Отаџбину 1945. године.Умро у Ровцима после Другог светског рата.
  2. ТОМОВИЋ ЈАКОВЉЕВ ТОМО, жандар. наредник. Био је у пратећој чети војводе Павла Ђуришића. Комунистима се предао крајем 1944. године. После рата није био члан комунистичке партије. Умро у Ровцима осамдесетих година прошлог века.
  3. ТОМОВИЋ ЈАКОВЉЕВ МИЛЕТА, жандарм. Припадник пратеће чете Павла Ђуришића. Успео је да побегне са стрелишта у Словенији. Побегао у Италију, а потом прешао у Америку. Живео је у Лос Анђелесу, где је и умро.
  4. ТОМОВИЋ РАДОЊИН СВЕТОЗАР, Заробљен у Колашину. Интерниран у Немачку маја 1943. године. Потом прелази у Америку где је живео 15 година. Вратио се у Отаџбину. Живео је у Д. Ржаници где је  умро и сахрањен.
  5. ТОМОВИЋ ДРАГОВ МИРКО, земљорадник. Припадник четничког покрета. Заро-бљен у Колашину маја 1943 и интерниран у Грчку. Враћа се из заробљеништва 1944. године и активно учествује у четничком покрету. Заједно са Вучком Дашићем скривао се од партизанских потера у земуници близу своје куће. После рата није приступио комунистима и остао је веран Краљу и Отаџбини. Живи у Д. Лугама .
  6. ТОМОВИЋ МИЛУТИНОВ МИЛОРАД, Жандармеријски наредник. Погинуо је на Лијевче пољу у борби против усташа 1945. године.
  7. ТОМОВИЋ МИЛУТИНОВ МИЛОВАН, земљорадник. Стрељан од стране комуни-ста    у Словенији 1945.  године.
  8. ТОМОВИЋ РАДЕВ ВЛАДО, учитељ. Четницима припадао до 1944. године. Потом приступа партизанима. Умро у Д. Ржаници.
  9. ТОМОВИЋ РАДЕВ МИЉАН, инжењер. Заробљен од немаца у Колашину маја 1943. године. Одведен у заробљеништво. После рата одлази у Америку и живи у Сан Дијегу. Трагично гине у саобраћајном удесу.
  10. ТОМОВИЋ МИЛОШЕВ БАТРИЋ, припадник четничког покрета. Преживео рат. Живио у Краљеву.

 Објављени подаци се налазе у књизи професора  Благоја Шарића ''Историјске стазе Шекулара''. Податке за Ровца прикупио Горан Киковић, проф. историје из Роваца код Берана. Користио је податке  поч. Вуке Девића из Америке, који је нека своја сећања и објавио у разним билтенима у Америци и причања Мила Томовића активног учесника  Другог светског рата. Такође смо користили и податке које је дао Нико Ралевић, капетан у Штабу Драже Михаиловића и Павла Ђуришића, а који су објављени у билтену Расуте кости четничких бораца беранског среза 1941-1945. Податке је средио и објавио Александар Р. Чукић у Кливенду, Охајо-САД , септембра 1993. године.

 

         1. Арнаути су тога дана запалили и опљачкали село Ровца, убијајући  сваког кога су видели. Поред Мила Ивовића тога дана су убијени: Ивовић Јован, Киковић Јово, Киковић Вукајло, Томовић Јаков и Дашић Косто. Арнаути су истога дана некажњено напустили Ровца и поред комуниста и четника који су били у близини и нису испалили ни метка.

2.  У близини његове куће у Ровцима  скривала се група  присталица албанског краља Зогуа који су били у штабу Д. Михаиловића, три брата Кадер и супруга најстаријег брата, који је био потпуковник албанске војске требали су да успоставе везу у  Албанији са  присталицама краља Зогуа  о заједничкој борби против фашиста и комуниста. Са њима је такође био и четнички официр Милисав Дабетић из Виницке као официр за везу. Комунисти су открили, преко својих шпијуна, ову групу. Опколили место где су се налазили и на лицу места убили жену. Остали су се предали. Комунисти су их повели на Сјекирицу , после дивљачког мучења, масакрирали су их (поломили и ноге и руке, попали бркове и косу, разбили им главе и такве их оставили на Сјекирицу између Роваца и Шекулара. Шекуларци су их достојно сахранили на гробљу – Улица у Шекулару.  Пуким случајем преживео је Милован Ивовић.